„СРБИЈА - Национална ревија”, број 79
РЕЧ ПРЕ
Корона? Изгледа да смо стигли тамо где смо и пошли. Само смрт уозбиљује ове догађаје и људе, иначе би све потпуно склизнуло у глобалну нижеразредну представу, ругалачку. Из мишјих рупа бранимо се хумором. Податке нипошто не сакупљајте на једно место, јер они се онда сами међусобно доведу у везу. Сâмо вам се каже и више него што можете да носите. Јесте да ће газда частити целу кафану, али да ипак не претерујемо. Ми, стари контраши, нисмо хтели ни да коронирамо ни да кородирамо. Направили смо, у карантину, ново издање. Није виц. Проверите, али са дистанце. Социјалне и психолошке. <
САДРЖАЈ
Пролог
МИ И СВЕТ У ОГЛЕДАЛУ ПАНДЕМИЈЕ
Изоштравање
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
СКУЛПТУРЕ ДРАГОЉУБА ЂОКИЋА
Метохијски призиви
Одредишта
ПАЛИЋ И ЊЕГОВА СТОЛЕЋА ЛЕКОВИТЕ ОТМЕНОСТИ
Највеће природно језеро у Србији
Први пут се на мапи Европе појављује пре тачно 330 година. Ове, 2020, укрстиће многе своје јубилеје, подмлађено и старински привлачно увек на нов начин. Свеједно да ли је окрајак ишчезлог мора или је настало од суза проливених за јагњетом златоруним, оно је данас главно туристичко средиште на северу Србије. Чувено по својим штрандовима, парку, зоолошком врту, вилама, шеталишту, термалној води... чека нас на истом месту кад и ова невоља, пандемијска, прође. А проћи ће
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Објектив
НА МЕДВЕДНИКУ, КОД ВАЉЕВА, У ПРИРОДНОЈ ВЕЛИЧИНИ
Живот једноставан и светао
Усред је венца планина који се од Дрине на западу ниже до Сувобора на истоку. Преко Гучева, Борање, Соколске планине, Јабланика, Повлена, Маљена. Ненашминкан, неразмажен, непокондирен. Родољубив и тих. Одавде се види Србија која је нас спасавала и кад смо ми, лакомислени и неверни, њу заборављали. А у срцу ове планине је светиња о којој је Десанка Максимовић записала: „Како бих пошла на онај свет да овде нисам била и да се нисам поклонила иконама у овој светињи?”
Пише: Виолета Милутиновић
Фото: Зоран Милутиновић
Раса
ШАРПЛАНИНАЦ, ЈЕДИНСТВЕНИ ПАС ИЗ СТАРЕ СРБИЈЕ
Чувар до смрти
Један кинолог каже да је то „пас српског менталитета”, други га назива „духом планине”. Врло паметан и храбар, уравнотежен и поносан, са урођеним осећајем за правичност, тражи васпитање а одбија дресуру, тражи доследност а одбија хир, тражи смисао а не награду, дужност испуњава и по цену живота. Никада неће устукнути само зато што у некој борби има мале шансе. Уз свога човека остаће, с потресном оданошћу, и када га сви други напусте. Није модерни кућни љубимац, не трпи ланце и неслободу, непоткупљив је
Пише: Весна Вујаклија
Симболи
ТО НИЈЕ ВИРУС, НЕГО ОДБРАНА ОД ЊЕГА
Српска круна
Круна краља Петра једина је од свих српских владара која се данас чува у Србији. Изливена је у Француској од ручке са Карађорђевог топа из Првог српског устанка. Преживела је два балканска, два светска рата, комунизам, и сада је похрањена у Историјском музеју Србије. Током Првог светског рата три године чувана је закопана код Богословије у Призрену, током Другог била је у Жичи. Једина круна из доба Немањића је она Стефана Дечанског и чува се на Цетињу
Пише: Милош Лазић
Подсетник
ПОВОДОМ НАВРШАВАЊА ОСАМ ВЕКОВА МАНАСТИРА МИЛЕШЕВА
Храм подиже нас
Хроничари су је називали краљевском лавром и великим манастиром. Мошти светог Саве, које су ту почивале више од три и по века, заувек су ову светињу издвојиле од свих других. Њено сликарство зналци сматрају високом „византијском ренесансом”, знатно старијом од Ђота и италијанских сликара XIII века. Таква, Милешева је више пута у својој драматичној историји била на удару злих: рушена, пљачкана, паљена. И свака обнова била је посебан подвиг. Овога пута подсећамо на велику обнову 1863–1868, када је Милешева, заправо, васкрсла пред нама
Пише: Драгиша Милосављевић
Задужбинари
НИКОЛА СПАСИЋ (1838–1916), ДОБРОТВОР, РОДОЉУБ, СНЕВАЧ РЕАЛНИХ СНОВА
Звоно које заувек звони
Пред његовом опанчарском радњом чекало се на ред. Крајем XIX века помогао је Србији откупивши део државног дуга. После подржавао ослободилачки покрет у Јужној Србији, подизао склоништа за децу, болнице за рањенике, послао прво црквено звоно у окупирани Призрен. Био је председник Берзе, „Прометне банке”, члан управног одбора Народне банке. Он сам новац је позајмио само једном, за своју прву обућарско-кожарску радњу. Своме роду оставио је имовину вредну колико Нобелова фондација. Почива на Топчидерском гробљу у Београду, у својој цркви-задужбини
Пише: Бане Велимировић
Трагови
РЕБЕКА ВЕСТ (1892–1983), ЧУВЕНА ИРСКО-ШКОТСКА КЊИЖЕВНИЦА, У СТАРОЈ СРБИЈИ ПРЕД ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Знамења потресне висине
У њеном путопису „Црно јагње и сиви соко”, једном од најбољих остварења из тог жанра у минулом веку, посебно поглавље посвећено је српској сакралној баштини на Косову и Метохији. Праћена луцидним Станиславом Винавером, она задивљено стоји пред небоземном Грачаницом. Целива мошти Светог Краља у Високим Дечанима и сведочи како арбанашке породице петком долазе да се моле за исцељење у српским светињама. У Охриду упознаје владику Николаја и назива га „најизврснијим човеком на свету”. (...) Шта би данас учинили српски непријатељи кад би имали такве аргументе на својој страни?
Пише: Ивана Стојановић Шешлак
Стари мајстори
МОМИР ВОЈВОДИЋ (1939–2014), КЊИЖЕВНИК, СЛУГА РОДА И ЈЕЗИКА
Песник на уранку
Озаривао нас је својом оштрорекошћу и духовитошћу, био на бранику смисла и памћења. Потомак морачког војводе Мине, никао из те земље легенди и ковачнице језика, саставио је лŷк од лирско-филозофског до епског и десетерачког. Постао национални бард. Пева на најважније отаџбинске теме: Свети Сава, Косово, Карађорђе, Његош и Ловћен, Хиландар, српски језик... Истрпео је све ударе Беча, Рима, Стамбола, а камоли качкеташа Коминтерне
Пише: Драган Лакићевић
Живот, романи
ПРОФ. ДР МИЛО ЛОМПАР О СРБИЈИ У ЕПОХАЛНИМ ВРТЛОЗИМА И О СМИСЛУ ДЕЛОТВОРНОГ ПЕСИМИЗМА
Злокобни тријумфи осредњости
Србија оличава двоструку идеју. Трагична је у ономе што је у њој било велико и светло, гротескна у ономе што јој је донео тријумф маленог и осредњег, покондиреног и извитопереног. Колонијална управа и њена невладина интелигенција воде само фракцијску борбу унутар исте идеолошке и окупационе платформе. Из владавине духа самопорицања и „југословенског заробљеништва” мора се изаћи постепено, јер се постепено развијало и садашње стање. Европске земље подвргнуте су дуготрајном процесу американизације свести. У таквом симулакруму не повезује ни религија, ни историја, ни култура, него само новац. А влада онај ко управља новцем. У свету савременог нихилизма, као да више нема наде за наду
Пише: Бранислав Матић
Арена
МИРОСЛАВ РАДУЉИЦА, СРПСКИ КОШАРКАШКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ, О ИСКУШЕЊИМА, ДАЉИНАМА И СЛОБОДИ
Представа мора да траје
Играо је на три континента, досад живео у седам земаља. Има низ одличја. Свугде је желео да покаже српску доброту и непосредност, смелост и истрајност, дар. Сматра да то и на терену, у најкритичнијим тренуцима, прави разлику. Свестан је суровости данашњег спорта, али „ко се у коло хвата, у ноге се узда”. Воли моторе, пуно чита, говори четири језика и учи пети. Често се сети реченице свог омиљеног стрип јунака: „Сви прижељкују бесмртност, а онда не знају шта ће са собом кад недељом поподне пада киша”
Пише: Дејан Булајић
Здравље
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА „МЕРКУР”, ВРЊАЧКА БАЊА, У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ КОВИДА-19 И ВАНРЕДНОГ СТАЊА У СРБИЈИ
Одговорно кроз кризу
„Меркур” од првог дана предузима све мере заштите својих гостију, пацијената и запослених. И своју унутрашњу организацију у потпуности је прилагодио ситуацији, а укључио се и у спровођење мера у целој Врњачкој Бањи. Туризам је привредна грана најтеже погођена пандемијом и о последицама се мора мислити већ сад
Семе
САВЕТОВАЊЕ АГРОНОМА И ПОЉОПРИВРЕДНИКА СРБИЈЕ НА ЗЛАТИБОРУ, ПЕДЕСЕТ ЧЕТВРТО
На темељу науке
У организацији новосадског Института за ратарство и повртарство и минуле зиме окупило се 1.300 пољопривредних произвођача, агронома, представника образовних институција, државе. Главне теме биле су прилагођавање пољопривредне производње климатским променама, оплемењивање биља, нова ера у његовој заштити, примена нових технологија и дигитализација у пољопривреди, очување семенарске производње, земљишта и других ресурса... Упоредо, одржан је и четрдесет шести Симпозијум „Пољопривредна техника”, у организацији новосадског Пољопривредног факултета
Лето
КАД ПАНДЕМИЈА ПРОЂЕ (А ПРОЋИ ЋЕ), „ЛАСТОМ” ПОД ОЛИМП
Море за опоравак
„Ласта” већ сада мисли о томе. У нади да ће криза изазвана пандемијом проћи што пре и са што мање невеселих трагова, и знајући да ће нам свима бити преко потребно велико окрепљење, „Ластина” туристичка агенција припремила нам је терен у грчким летовалиштима Паралија и Олимпик Бич. У области коју српски туристи добро познају и где иначе, не случајно, најмасовније летују
